Branislav Nušić je bio srpski književnik, pisac romana, drama, priča i eseja, komediograf, začernik retorike u Srbiji i istaknut fotograf amater. Takođe je radio kao novinar i diplomata.
Prvi poljubac dođe mu kao neka mala matura, posle koje se prelazi u više razrede, gde se uči viša matematika ljubavi sa svim poznatim i nepoznatim količinama.
Sloboda je često fraza, a tiranija uvek istina.
Sreća je gotovo uvek varljiva, a nevolja ne.
Sufleri na pozornici često spasavaju situaciju, u životu je uvek upropašćuju.
Znanje ima granice, dok neznanje nema.
Ima ljudi koji se više raduju tuđoj nesreći, nego svojoj sreći.
Svaka žena je glumica. Što se to manje opaža, to je veća glumica.
Mržnja onih koji su zli nije toliko opasna kao njihovo prijateljstvo.
U svakom slučaju, bolje je gledati život u pozorišnom komadu, nego gledati pozorišni komad u životu.
Da bi se stalo na noge, potrebno je najpre ići na četiri ili, drugim rečima, da bi se čovek u životu mogao ispraviti, potrebno je da najpre puzi.
Karijeristi ne ostavljaju nikakav trag za sobom, osim bivših prijatelja.
Lakše je biti ministar no berberin. Berberin, prvo, mora znati brijati, a drugo, mora paziti da koga ne poseče, a ministar niti mora znati brijati niti mora paziti hoće li nekoga poseći, jer, i ako poseče, nije kriv.
Tuga često puta ume biti i lažna, dok radost retko kad.
U drugoj ljubavi čovek se oseća kao da ponavlja razred. Poznati su mu svi predmeti, a ipak nije siguran da će ispit položiti.
Brak je jedna od retkih istorijskih pojava gde se osvajač potčinjava pobeđenom.
Brak je knjiga koja se rado čita u prvom izdanju, ređe u drugom, kad zastari postane klasična, onda gubi svaku vrednost.
Brak je pismo koje je interesantno samo dok je zatvoreno.
Brak je preporučeno pismo, obično pogrešno adresovano, koje je interesantno samo dok je zatvoreno.
Brak je ugovor po kome čovek jednom u životu kaže “Da” i preuzima obavezu da to ponavlja celog života.
Istina je često puta nepostojanija od zablude.
Ljubav je jedna vrsta pijanstva. Kad čovek prevali prvu i drugu čašu, otvori mu se apetit i javi žeđ, i onda sručuje čašu za čašom.
Može se radi suknje preskakati plot, ali se to, ni u kom slučaju, ne može činiti u suknji.
Mudrost je ljudska često zbir ljudskih ludosti.
Na pozornici se najpre digne zavesa, pa se tada odigrava drama. U životu to drugačije biva: najpre se odigra drama, pa se onda podigne zavesa.
Otadžbina je misao, otadžbina je vera, a misao i vera ne umiru.
Pravda je ljudima, često, teža od nepravde.
Prva ljubav je opasna samo kada je i poslednja.
Narodno oduševljenje, to je kad gomila viče, a ne zna zašto viče.
Uzvišeni često ima manje duše od onog koga sa visine pogleda.
