Dositej Obradović bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta.
Nema gorih ljudi od onih koji se protive prosvećivanju i obrazovanju naroda. Takvi, da mogu, i sunce bi ugasili.
Kad bi ljudi uvek isti ostajali, nikada nijedan narod ne bi se poboljšao ni prosvetio.
Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporci.
Navikavajmo mladež na dobro, od toga sve zavisi.
Mudar čovek se stidi mešati u ono u čemu nije vešt, a ludom se čini da je sramota ako svuda svoj nos ne uvuče.
Razumni idu sve nabolje, a nerazumni ili ostaju kako su bili ili, što je verovatnije, ako se ne poboljšaju, a oni idu sve nagore.
Nema sramotnijeg zanata od dangube, besposlice i lenjosti.
Mi smo ljudi slični pticama koje se uvek u istim mrežama hvataju, i opet neće da se čuvaju.
Nikad nikoga ne valja vređati. A najmanje one koji su nam dobro učinili i ljubav pokazali.
Zao čovek traži povod da učini zlo, a kad ne može da nađe, on i tako čini što je naumio.
Oni koji nemaju u glavi vrlo često misle da su mudriji nego drugi.
Od zlog i pakosnog, a pogotovo kad je od nas jači, najbolje je daleko stajati.
Kad se otac i mati među sobom ne ljube i ne poštuju, od koga će deca njihova naučiti da ih ljube i poštuju? Ako želite da vam deca vaša dobra budu, podajte im već od prve mladosti primer vrline.
Nema gore nesreće od zle naravi i nepravde, niti veće sreće od vrlina.
Bogatstvo može steći i zao i nepravedan čovek, može se sav valjati u izobilju, visoke nauke i dostojanstva može zadobiti, ali pravičnošću i vrlinama ukrasiti se, to zlom i nevaljalom srcu nije dato.
