Matija Bećković je srpski pisac, član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Mene ne zanima istina. Ja znam ko je u pravu.

Bruka nikad ne ide na životinju, nego na čoveka.

Danas medicina može od čoveka napraviti sve osim čoveka.

Pored svih počasti koje mu se odaju, iskustvo je uzaludno i nepotrebno. Isksutvom se niko nikad nije mogao koristiti, čak ni ličnim. Iskustvo je staro i gorko, teško i crno.

Nigde čovek nije toliko malo kao pred šalterom i nigde mali ljudi nisu veći nego iza njega.

Budala ima mnogo. Konkurencija je ogromna.

Demokratija o koju je nemoguće ogrešiti se nije demokratija.

Izgleda smo na Balkan došli idući za stokom. More nas je sprečilo da odemo u Afriku u koju smo se bili zaputili.

Sreća je kad otkrijete Ameriku putujući za Indiju.

Sreća je roditi se sretan.

Ako neka budala posustane, posumnja u budalaštine i ućuti, na njeno mesto stupa nova.

Čovek lako prihvata da je neko srećniji, a teško pristaje da je iko nesrećniji od njega. Začudilo bi nas ko bi se sve prijavio za konkurs za najvećeg mučenika.

Naše vreme se razlikuje od svih drugih vremena, i zato nekima izgleda kao i da nemamo svoga vremena. Kao da živimo u međuvremenu.

Otuđena plemena žive u svom svemiru ubeđena da su ostaci velikih civilizacija i da je sve malo osim njih samih.

Krasti malo je glupo. Zato male lopove i kažnjavaju. Ne zbog krađe već zbog gluposti, naivnosti, prostakluka.

Glupost je starija od pameti. Da prvi čovek nije bio glup, drugi se ne bi ni pojavio.

Sreća je lutrija.

Ne mogu da zaspim, a ni da se probudim, jedino tebe nema, a smo ti postojiš.