Međunarodni Dan žena

Kada se spomene Međunarodni Dan žena, obično se govori o “Osmom martu”. Na predlog Klare Cetkin, poznate političarke nemačkog porekla, koja se borila za ljudska prava, ustanovljen je praznik povodom obeležavanja dana žena na međunarodnom nivou, na drugoj Međunarodnoj konferenciji žena socijalista 8. marta 1910. godine u Kopenhagenu.

Ravnopravnost muškaraca i žena

Cilj podizanja Dana žena na Međunarodni nivo i samo njegovo obeležavanje jeste da se promivšu demokratske vrednosti kao što su pravo na ljudski život, jednaka prava muškaraca i žena kako na polju rada i jednake zarade, tako i na obezbeđivanju jednakih obrazovnih šansi. Upravo politička, ekonomska i socijalna ravnopravnost žena i muškaraca jeste vodeća ideja i povod za obeležavanje Međunarodnog dana žena.

“Muški” i “Ženski” poslovi

Uloga žene se obično ogledala u ispunjavanju društvenih zahteva kroz nadzor muškaraca. Žene su se obično bavile “ženskim” poslovima u kući. Ono što je dovelo do pomeranja granica u vezi sa učešćem žena u poslovima koji nisu isključivo vezani za kuću, jeste industrijska revolucija. Na taj način žene su dobile privilegiju da se uključe i u “muške” poslove. Žene su počele da dobijaju nadoknadu za svoj rad. Međutim, većina žena je radila poslove sluškinje pod stalnim nadzorom poslodavca.

Polaritet između “muških” i “ženskih” poslova se i dalje odražavao i kroz razliku u plaćanju muškaraca i žena. Kada je reč o građenju karijere, kao i o samom obrazovanju uopšte, nije bilo govora o tome, kada je u pitanju ženski pol. Podređenost žena je bila više nego očigledna.

Prve javne demonstracije žena

Usvajanju Međunarodnog Dana žena, prethodile su Prve javne demonstracije žena, koje su se odigrale 8. marta, 1857. godine u Njujorku. Glavni inicijatori i nosioci demonstracija su bile žene, zaposlene u industriji odeće i tekstila. Ono što ih je navelo na ovakav čin jesu upravo neadekvatni uslovi rada na poslu, kao i visina plata koja nije bila na zavidnom nivou. U istoriji su zabeležene još i poznate protestne šetnje iz 1908. godine, kada je više od 15.000 žena izašlo sa jasnim zahtevima za pravo glasa, skraćivanje radnog vremena i veće plate.

Feministički pokret

Ono što posebno označava borbu za jednakost prava muškaraca i žena, jeste feministička tradicija, koja je našla primenu u feminističkim pokretima, posebno u takozvanom drugom i trećem talasu feminizma. Pomenuti pokreti su bili moćna sredstva, čija se funkcija ogledala kroz emancipaciju žena podizanjem kolektivne svesti na nivo osvešćivanja. Dobit od feminističkih pokreta, ogleda se kroz doprinošenje socijalnim promenama i socijalnoj pravdi.

Primarni cilj feminističkih pokreta je bio da podižu svest žena kroz osvešćivanje njihovih sopstvenih iskustava, što je trebalo da doprinese njihovoj emancipaciji. Važno je istaći da su u ovom slučaju, žene, učesnice i inicijatori pokreta za osnaživanje, za uviđanje postojećeg stanja, kolektivno iznošenje, pregovaranje, planiranje i osmišljavanje procesa daljih promena. S obzirom da je svaka žena aktivni kreator svog životnog iskustva, razume se potreba za decentriranjem autoriteta od strane muškaraca. Pomenuti pokreti omogućuju ženama da otvoreno govore o sopstvenim životnim iskustvima, borbama, težnjama, namerama, stremljenjima. Feministički pokreti takođe omogućavaju ženama da se kolektivno povezuju , deljenjem sopstvenih i zajedničkih iskustava. Na taj način se povećava vidljivost žena koje mogu biti važan elemenat u unapređivanju socijalne pravde za žene. One tako mogu da se oslobode od pokoravanja i preduzmu borbu za individualni i kolektivni opstanak, osmišljavanjem strategija pružanja otpora.

Štrajk u San Francisku

Navodi se primer žena koje su radeći u San Francisku u odevnoj industriji organizovale borbe protiv njihove ekspoloatacije, težeći ka uspešnom štrajku. Žene su se uglavnom borile ne bi li postigle jednaka prava koja su im bila onemogućena od strane hijerarhijskog ustrojenja, odnsno moćnih poslodavaca. Borbe žena poput ove, u takozvanom drugom talasu feminizma su bile odlučujuće za pokretanje brojnih pitanja koja su se i te kako ticala budućnosti žena, a koja su i danas aktuelna.

Doprinos u okviru feminizma je težio ka odlučujućim promenama upravo kroz pregovaranje o pitanjima abortusa, incesta, seksualnog zlostavljanja, raznih vidova zloupotreba kojima su žene izložene. Sva ova pitanja su problem sistemske prirode koji se rešava na sistemskom nivou, ka čemu su ove žene svojim pokretima i težile. Masovni pokreti žena su na ovaj način bila mesto refleksije, gde su se udruženim snagama žene izborile za puteve koji su vodili revolucionarnim promenama.

Želite da pišete za Smoroa?

Sufražetkinje

U okviru borbi žena za izjednačavanje polova u vezi sa pravom glasa, naročito su se istakle sufražetkinje, kako su nazvane u londonskim novinama. Obično se pojam “sufražetkinja”, vezuje za radikalne grupe žena, glavne su odgovorne za mukotrpno sticanje prava glasa za žene. Zahvaljujući sufražetkinjama, većina žena je bila podvrgnuta nepravdi. Naime, trpeći tiraniju, ropstvo i potpunu obespravljenost, položaj žena je dosegao vrhunac ljudske nejednakosti koja se kosila sa granicama ljudskosti,a danas sa pravom može da se govori da je reč o periodu kada žene nisu imale nikakva prava. U krugu svoje porodice i najbližih ljudi, žene su obespravljene od strane, očeva, braće, muževa.

Mary Wollstonecraft, bila je jedna od prvih uzora za redove sufražetkinja. Delo kojim svedoči o svim stavovima, nastojanjima i borbi za prava žene, jeste “Odbrana ženskih prava”. Na taj način, žena je sa svojim položajem pomerena sa margine društvene stvarnosti. U svom delu, pomenuta autorka je jasno tražila ukidanje dvostrukih mera za ponašanja od strane muškaraca i žena. Glavne ideje koje je zastupala, odnose se na pravo na obrazovanje, nezavisnost na polju rada, ravnopravno učešće na sceni građanskog i političkog života. Upravo ovo delo je postalo kamen temeljac feminizma.

Ravnopravnost za budućnost

Bez obzira što se 8. mart obično vezuje za poklanjanje cveća, suština obeležavanja praznika je dublja. Ovim putem se ističu ugrožena ženska prava koja treba osvestiti, promovisati ih i na taj način ukazati na značaj jednakosti i ravnopravnosti između muškog i ženskog pola. Razlike između polova nisu znak manjkavosti jednih ili drugih, već su podjednako važni i muškarci i žene, podjednako odgovorni, stoga prava i jednih i drugih treba oživeti i poštovati ih.

Međunarodni dan žena je praznik borbe za mir, jednakost u pogledu obrazovanja, rada, zarade. Neke od izdejstvovanih ostvarenja se odnose na trudničko bolovanje, pravo glasa, učešće u političkim i društvenim pitanjima od značaja. Učešće žena u skupštini, takođe je jedno od ostvarenja brojnih borbi za izjednačavanje prava žena i muškaraca.