Međunarodni Dan žena i devojaka u nauci

Jedna među gorućim temama današnjice je i tema koja se tiče pitanjem žena i devojaka u nauci. Zbog toga je odlučeno da se obeležava međunarodni Dan žena i devojaka u nauci, kao  borba protiv siromaštva, neravnopravnosti i neznanja, predstavljanje žena i devojaka u nauci kao važnih, ravnopravnih, stručnih i podjednako odgovornih, način je da se podigne nivo razumevanja da je ženski pol ravnopravan sa muškim.

Brojnost žena u nauci

U Srbiji  čak 43 odsto istraživača čine žene, što je u poređenju sa evropskim standardima izuzetno visok procenat. Uzevši u obzir kaskanje za visoko razvijenim evropskim zemljama  kada je reč o poštovanju ljudskih prava, ovde je situacija nešto drugačija. Naime, srpske naučnice su izgradile stabilno mesto na polju nauke.

Godišnja nagrada za žene u nauci

Kao znak prvog međunarodnog priznanja, ukazuje se čast ženama u nauci širom sveta. Stoga je  1998. godine, osnovana L’ORÉAL-UNESCO nagrada kao podrška ženama koje se bave naukom. Cilj nagrada  je da se pored promovisanja izuzetnih žena istraživača, zaista nagrade žene čiji je uticaj znatno pospešio kvalitet brojnih naučnih dostignuća. Dodela nagrada se odnosi na sve zemlje širom sveta. Tako svake godine po jedna naučnica sa nekog kontinenta dobije nagradu L’Oréal-UNESCO. Na osnovu stručnog odabira naučnika iz čitavog sveta, svake godine,  žiri sastavljen od najeminentnijih članova međunarodne naučne zajednice, dodeljuje pet nagrada. Svaka je namenjena po jednoj naučnici sa svakog kontinenta. Odabrane naučnice predstavljaju uzore mnogim budućim generacijama, i podstiču mlade žene širom sveta da slede njihov primer i veruju sebi i članovima društva koji prepoznaju kvalitet i ulaganje u nauku.

Srpske naučnice

U našoj zemlji je zastupljen veliki broj naučnica, čak preko 6.500 hiljada, što nas postavlja na 4. mesto u Evropi. Jedna od najpoznatijih naučnica našeg podneblja jeste Mileva Marić. Žena slavnog Ajnštajna. Smatra se da je ona velikim delom odgovorna za doprinos na polju otkrića svog muža, i da je time zaslužna i za sticanje Nobelove nagrade. Čitavog života su zajedno istraživali i vodili naučne rasprave, te  stoga, njene zasluge nisu zanemarljive.

Pored Mileve Marić, značajan doprinos razvoju nauke kod nas, pružila je i Ksenija Atanasijević. Ona je objavila oko 400 dela iz najrazličitijih naučnih oblasti. Neke od aktuelnosti pretočene u knjige, a za koje je zaslužna su „Brunovo učenje o najmanjem“, „Jugoslovenski mislioci“, kao i dva toma  „Flozofskih fragmenata“.

Načić Jelisaveta, nakon gimnazije odlučuje da upiše fakultet, i ubrzo postaje prva žena arhitekta i urbanista na prostorima naše države, a istovremeno i prva žena zaposlena u državnoj upravi, u Ministarstvu građevine. Današnje uređenje Kalemegdana i Terazija, Zelene barokne stepenice i OŠ “Kralj Petar Prvi” u Beogradu, njenih su ruku delo.

Tomić Danica, takođe se izuzetno interesovala za nauku, a posebno u oblasti vazduhoplovstva. Imajući primer svoga supruga, čuvenog pilota iz Prvog svetskog rata, sve više je čitala knjige o vazduhoplovstvu. Bila je jedna od retkih kandidata sa visokim stepenom samopouzdanja i smirenosti tokom letenja.

Zene  kao kulturni i ideološki uzor u Srbiji srednjeg veka

Još od vremena srednjeg veka, često su žene bile one koje su preuzimale inicijativu u svim pitanjima i situacijama koje su neminovno iskrsavale. Često su pored primarnih uloga majki i supruga bile vođe u diplomatiji kao supruge ili majke vladara, zauzimajući se na raznim državnim poslovima. Putem molitava, žene su ispraćale svoje muževe, sinove, braću, očeve, na put neizvesne borbe, preuzimajući ulogu vođe nad celim imanjem i decom.

U odsustvu muških snaga, bile su podjednako uspešne i sposobne za preuzimanje odgovornosti u vezi sa svim poverenim zadacima. Upravo iz odgovornosti koje su preuzimale, proizilazile su potrebe da žene konstantno uče, usavršavaju se i sa drugima grade znanja. Najznačajnije žene čija je istorija i danas popularna jesu knjeginja Milica, sultanija Mara Branković, Jelena Branković, Jelena Anžujska i druge.

Najpoznatije žene na svetskoj sceni nauke

Prava, mogućnosti, položaj i postignuća žena širom sveta, ostaju upamćena i ništa manje značajna od dostignuća suprotnog pola. Upravo Međunarodni Dan žena i devojaka u nauci nas podseća na istraživačke misije brojnih žena i devojaka i prepoznavanje njihovog značaja širom sveta.

Marija Kiri, jedna je  od naučnica čiji doprinos se ogleda kroz otkrivanje pojma “radioaktivnost”. Ova fizičarka francuskog porekla, dva puta je dobila Nobelovu nagradu iz oblasti fizike i hemije.

Wu Chien-Shiung,  poznata je po projektu za izgradnju atomske bombe, gde je doprinela razvoju metode razdvajanju izotopa uranijuma 235 i 238. Ova američka naučnica kineskog porekla, bila je nuklearna fizičarka koja je imala doktorat iz ove oblasti.

Virdžinija Apgar, poznata je po Apgar skoru, najznačajnijem indeksu za procenu vitalnosti novorođenčeta. Ova naučnica američkog porekla je bila poznati pedijatar i anesteziolog.

Stefani Kvolek, poznata je na osnovu otkrića kevlаra, materijala od kojeg se prave panciri i druga neprobojna oprema. Ova hemičarka američkog porekla, tokom 40 godina svoje naučne karijere, izumela je više od 20 patenata.

Neravnomerna zastupljenost žena u nauci, tehnologiji, inženjerstvu…

Do početka 20. veka, ženama nije bilo poželjno da se pojavljuju kao istraživači u nauci. Takođe im je bio onemogućen pristup akademskim institucijama. Bilo kakav vid uplitanja žena u nauku se smatrao nepristojnim.

U cilju osvešćivanja svesti u vezi  jednakosti i ravnopravnosti polova na svim nivoima, sa akcentom na polje nauke, održavaju se brojne diskusije i skupovi na kojima se o ovim pitanjima polemiše. Faktori koji naročito doprinose postavljanju barijere u bavljenju naukom od strane žena, jesu upravo neosnovane generalizacije u vezi kompetentnosti žena.

Naime, prema podacima prikupljenim anketama, dobijaju se mišljenja da “žene nisu za nauku” usled “nedostatka sposobnosti”. Takođe, kada se pitanje odnosi na zamišljanje osobe koja se bavi naukom, većina ljudi ističe da zamišlja muškarca kao istraživača. Kada su u pitanju žene, ispitanici navode da su žene prikladnije za bavljenjem društvenim sektorom i za poslove gde su prioritetne komunikacijske veštine.

Vidljivost žena u nauci

Retko spominjane u naučnim krugovima, žene su se krile u senci svojih muževa, očeva, braće. U svakom smislu zavisne od muškaraca, izolovane od mogućnosti da se ostvare kao istraživači u nauci, žene su ostale nepoznate. Ne samo da je stepen njihove vidljivosti bio minimalan, već im je pravo na obrazovanje bilo uskraćeno.

Tek od nedavno su se žene izborile za svoje mesto u leksikonima nauke i uopšte za zasluženo mesto u nauci. Najzaslužnije za proboj žena u istoriju nauke jesu feminističke aktivistkinje, kao i malobrojne naučnice.

Žene su mukotrpnim trudom osvojile svoje mesto u nauci, i tako ukazale da su  ravnopravne sa muškim polom. Počev od perioda antičke Grčke, helenističkog perioda, hrišćanstva, mračnog srednjeg veka, pa i renesanse, žene su učestvovale u naučnoj revoluciji. Pravo na institucionalno obrazovanje, žene su dobile tek u drugoj polovini 19. veka. Danas, svakodnevni životni kontekst oblikuje kulturu poimanja žena u nauci.

Počev još od predškolskog perioda, ne samo u vrtićima već i u krugu porodice, neophodno je negovati kulturu razvijanja svesti o jednakim mogućnostima oba pola i nediskriminaciji. Upravo u cilju podizanja društvenih uverenja na nivo poštovanja jednakih prava i odgovornosti muškaraca i žena.