Kako su nastale kafane?

,,Mesto za provod, za sreću i tugu, sastanke i rastanke. Sabirno mesto za gospodu i mangupe, obrazovane i one koji to nisu bili. Mesto gde su se pisale pesme, i vodile ozbiljne politicke debate. Ne bez razloga nazivana “Univerzitetiom Života.” Kafana. Kako je zabelezio Vidoje Golubović u knjizi “Mehane i kafane starog Beograda” Srbi imaju najdužu kafansku tradiciju u Evropi, jer je prva kafana otvorena na Dorćolu, 1522.

Naime, tokom 16. veka, Turci su pored karava – saraja i džamija, otvarali i kafane, tj. kuće u kojima se pila samo kafa. O prvim kafanama u Beogradu 1740. godine je pisao i putopisac Keper, koji kaže da su jedne kafane posećivali muslimani, a druge hrišćani, i tom prilikom daje opis kafane “Crni orao” na Dorćolu, koja je, kako kaže, najbolja u gradu. Ona je bila na spratu zgrade ne uglu današnjih ulica Kralja Petra i Dušanove, a do nje se dolazilo trošnim drvenim stepenicama. Nije imala stolove, stolice ni klupe, već minderluke prekrivene ćilimima. Visina kafane nije dozvoljavala da se čovek u njoj uspravi. Zidovi su bili išarani zelenom, crvenom, modrom i narandžastom bojom, a na ulazu je bio postavljeno nekoliko krčaga i ibrika.’’ – napisao je Vidoje Golubović u svojoj knjizi ,,Stare kafane Beograda’’.

Ime joj potiče od turske reči kahvehane, što je preuzeto iz arapskog i persijskog qahve (kafa) i khane (kuća). Ono što o kafani takođe znamo je da je kao pojam prvi put spomenuta u 15. veku u Meki, a zatim se kafane pojavljuju i u Egiptu, Siriji i Turskoj, što je dokaz da je kafa pratila tokove Islama. Nakon Beograda, oko sedamdeset godina kasnije, prvu kafanu dobijaju i Sarajevo, London, Marsej pa Beč.

U Beogradu se ovaj izraz koristio stalno tek u 17. veku, nakon što su Turci ponovo došli u Beograd, a tada su nastale i mehane. One su podizane obično u periferiji i mehana je bila isključivo za smeštaj.  U vreme Miloša Obrenovića, ovi objekti su se masovno podizali, a Obrenović je uveo porez za kafane, kao i jasno propisan zakon kako i gde se smeju graditi (isključivo u varošima i palankama). Tada je definisano da je kafana javno mesto gde se javno krčmi kafa i svako drugo piće i jelo. Slično kafanama u prestojnici, u periferijama otvarale su se krčme gde su vrlo često radnici dolazili da se osveže i piće plaćali naknadno, upisavši se na veresiju.

Prve pozorišne predstave, balovi, prva opera, izložbe pesnika, izvodili su se upravo u kafanama. A jedno vreme su se u nekim kafanama prepodne održavali časovi za đake. Da se ovaj objekat koristio u razne svrhe, govori to da se zbog jednog bračnog para, kafana preuredila u mesto za venčavanje. U Čačku je kafana ,,Car Lazar’’ bila i autobuska stanica. U njoj su se pojavili i prvi gramofoni.

Da kafana nije bila samo za hedonizam, poznato je od davnina da su se u njoj sastajali sindikati, opozicija, govorilo se o politici i raspravljalo o pojavama u kulturi i društvu. U njoj su se čak sastajale i skupštine, kao što je primer sa kafanom ,,Kazina’’ na terazijama. Nije strano da je ovakvo mesto služilo i za razmenu novca, poput današnje menjačnice. A u kafani ,,Tri duvana’’ prvi put je zazvonio telefon.

Dve najstarije kafane u Srbiji su ,,Četiri lava’’ u Sremskim Karlovcima i ,,Znak pitanja’’ u Beogradu, podignuta na jednom od najlepših mesta u gradu, na kaldrmi, te tako i danas daje osećaj autentičnosti vremena kada je sagrađena. Ove kafane neprestano žive čitava dva veka. Pomenutu beogradsku kafanu sagradio je jedan od učesnika Prvog srpskog ustanka, a ista zgrada tada bila je u svojini Miloša Obrenovića. Ova kafana je imala mnoga imena koja su smetala tadašnjem episkopu Inokentiju. Gazda je na kraju odlučio da na kafanu postavi znak pitanja, što je do danas ostao njen naziv. ,,Znak pitanja’’ je bilo mesto koje se posećivao Vuk Karadžić i Branislav Nušić. Može li kafana postojati bez pisaca, pesnika, pisanja stihova po salveti?

Zanimljivo  je pojava bekrijske slave, vezana za Užice, gde se pilo do iznemoglosti, a onaj koji poslednji ostane za stolom i ne padne bio bi pobednik.

Ne smemo zaboraviti i čuvenu Skadarliju gde su Stevan Sremac, Tin Ujević, Jovan Jovanović Zmaj i mnogi drugi, ostavili svoj trag.

Kafana, kao kultno mesto,  danas, a i nekada, služila je da žene iznesu svoje haljine po poslednjoj modi, da se pokaže stalež, da se preboli i zaboravi žena, u njoj su mnoge poznate zvezde narodne muzike započele karijeru. Topeći tugu i žal ljudima koji bi uz rakiju na trenutak zaboravljali na svoj život.

Kao da je ova ,,kuća radosti i tuge’’ jedno mesto koje putuje kroz vreme, jer u njoj vreme ne postoji. Ona ljude svađa i miri. Razvodi i spaja. Ona poseduje talenat da nas opije pićima tako istančanih nota, da nas omađija. Kao neka barka koja plovi ali ćutke, sakupljajući svaki čas po neku dušu. Tragedije, ljubavi, lake žene i muškarci jake naravi jako dugo daju kafani taj poznati pečat. U njoj su nastale ili prvi put ispevane najpoznatije narodne pesme koje nikada neće biti zaboravljene. Bez tih pesama i kafane, ove svačije kuće, naš narod nesumnjivo bi izgubio jedan deo svoje duše.