Category: Poezija

ĆutimDok svićeMasivni mravSišao jeSa grudiOdmicao je u ponoćUnazadTamo gde je sve počeloZima jeVečnaToliko trajeA njena zoraIma smislaSamo ako Se u njojProbudi pesnik

Lift je trenutak koji moramo da delimoPre bekstva u sebičnu slobodu.Sekunde se vuku, a mi ne želimoDa trpimo trenutke koji nikako da odu. Prisiljeni na prećutnu prisnost,Izbegavamo poglede direktne i duge.Nasumično bačeni u bliskost,Osuđeni...

Nije ni bitnoAko porastem ili padnemGledam ogledalo šumeU kudrečkoj vodiI sigurno tvrdimVoda će pojesti sve raneI okupaće detinjstvoVetar nad njom zgazićeStari lik koji nosimTiha bistrina ućutaćeKao nad grobomSpasićePoginućeZa mene

NijeI neće biti u vremenu nikadaOnaj moj Useljen u sve stranice ovog telaMoj trn i medŠipljasti oblik u mene zabodenMoji kapci neće pamtiti nikoga Neće mi biti u boramaNeće njegov miris pamtiti jastuciNeće nikoga...

Prolazi vreme i ovaj čas bedni,Koračaju stranci,Čas nemo, čas glasno,U klopci misije,Za trpezom Božijom,Osvete žedni,Zalud pravdu ljube strasno. Glasna izdaja,Maska kida oklop,Lice bez izraza ne sluša telo,Ote se jecaj,Miris blata,Okvir za uspomene,Smola i mahovina...

U albumu iskrzanom od starosti, po ivicamaOd prečestog držanja u rukamaKada ih izvučeš iz albuma i vratiš u njega(Pre)više puta.Znam da znaš. Nikada ih nisam cepao.I ti si imala isti stav po tom pitanju.Lakše...

Sepija se zgrušava u lokve i bareI nehajne korake nonšalantno vrebaNe bi li kanula na sve trotoareI na zaostale okrajke neba. Mi odzvanjamo mokrim ulicama,A kiša poručuje uvek istom silom:„Meni niko ne treba. Ja...

U sutonu letnje noći, tihi povetarac se šetao pomalo oronulim, ali još uvek dobro stojećim zidinama tvrđave što je težila ka nebu sa prosutim zvezdama. Pod mesečevim sjajem prelivalale su se i stapale jedva...

Njen francuski cicani kroj haljine, gledan ispod stola, uvrtao bi se na stotine božansko pompastih volana, boje smeđeg šlaga, serviran da se rastrgne. Gledao sam joj krajičke karnera i kroj od stotinu naprslina, nabranog...