Međunarodni Dan borbe protiv raka

U cilju osvešćivanja u vezi sa rizikom nastanka raka (karcinoma), širom sveta se obeležava “Međunarodni dan borbe protiv raka”. Za datum obeležavanja udružene borbe protiv globalne epidemije uzima se 4. februar. Vodeći partneri u misiji prevencije raka i podizanja kvaliteta života su Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna unija za borbu protiv raka. U nastojanju da se ublaži globalno opsedanje društva ovom bolešću, teži se ka promovisanju zajedništva kroz konkretne akcije u prevenciji raka.

RIZIK OD OBOLJEVANJA

Jedan od najvećih neprijatelja i gašenja miliona ljudi širom naše planete jeste rak. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, svaka kalendarska godina nosi sa sobom oko 12 miliona onih koji su otkrili da imaju ovu smrtonosnu bolest, dok je broj onih koje ova opaka bolest pokosi na godišnjem nivou oko 7,6 miliona. Neke od prognoza za period do 2030. godine predskazuju dostizanje broja obolelih od nekog oblika ove bolesti na čak 26 miliona, dok se broj smrtnih ishoda približava na 17 miliona. Najveći broj smrtnih slučajeva je oduvek pogađao slabo razvijene zemlje, što je slučaj i danas. Nerazvijene i srednje razvijene zemlje, gde je zastupljen nizak socioekonomski status, su prve na liniji oboljevanja. Stoga, Svetska zdravstvena organizacija posebno naglašava značaj osvešćivanja i pružanja podrške ovim zemljama.

DRUGI I JA

Skoro da nema čoveka na zemaljskoj kugli čiji barem jedan srodnik nije oboleo od ove opake i smrtonosne bolesti. Stoga je diskusija o ovoj problematici na žalost i istinu, svima bliska i tiče se svih nas. Upravo unutrašnja motivacija, kao poriv da svako da svoj doprinos je pokretač brojnih misija konkretizovanih kroz neke od sledećih zadataka:

• osvešćivanje ljudi o masovnoj rasprostranjenosti raka,
• ukazivanje na krajnje ishode usled kasnog otkrivanja,
• ukazivanje na dobre ishode ranog otkrivanja i prevencije.

PREVENCIJA U BORBI PROTIV RAKA

Svaki fenomen koji dovodi do globalnih gubitaka treba posmatrati na sistemskom nivou. U vezi sa tim, prevencija raka je jasna poruka Međunarodnog dana borbe protiv raka, kojim se razvijaju mreže i jačaju snage za borbu protiv raka na svim nivoima, svuda u svetu. Počev od toga da je pojedinac socijalno biće uklopljeno u mnoštvo konteksta, najpre se skreće pažnja na razvijanje zdrave okoline. Kako podizanje nivoa kvaliteta u pristupu zdravstvene nege i zdravih i obolelih osoba, tako i formiranje fondova za kontrolu raka.

Ohrabruje činjenica da su kod nas započeti skrining programi, koji pospešuju rano otkrivanje malignih bolesti. Prevencija se ogleda kroz izbore zdravih stilova života i osvešćivanje da rano otkrivanje spašava živote. Važno je negovati kulturu pokazivanja ljubavi, podsticaja drugih da budu svoji i autentični kroz slobodu govora, izbora i učešća u vezi sa svim pitanjima koja ih se tiču. Na putu prevencije, važno je razumevanje i slušanje drugih kada je reč o problemima, kao i savladavanje straha u suočavanju sa istim.

KONKRETNI KORACI U SPREČAVANJU NASTANKA RAKA

Jedan od prvih i osnovnih koraka u prevenciji oboljevanja od raka, kao i svih drugih bolesti jeste redovno kontrolisanje zdravlja. Sa starošću se preporučuju redovni pregledi bez izuzetaka. Međutim, neretko i mlađa populacija biva zahvaćena ovih talasom malignih oboljenja. No, to ne treba da nas obeshrabri. Upravo zato, Međunarodni dan borbe protiv raka propisuje borbu za muškarce i žene u vidu preventivnih pregleda. Preporuke za muškarce od 35 godina starosti podrazumevaju sistematski pregled jednom u dve godine. Kada je reč o ženama, preporučuje se da žene između 25 i 69 godina starosti, barem jednom godišnje urade redovan ginekološki pregled, a ženama od 45 godina starosti se savetuje da urade mamografski pregled jednom u dve godine.

FAKTORI KOJI POSPEŠUJU MALIGNITET

Prema istraživanjima SZO (Svetske zdravstvene organizacije), oko 30% uzročnika malignih bolesti, u svetu i kod nas, nastaje usled pušenja, prekomerne telesne težine, nedovoljnog unošenja voća i povrća, nedovoljne fizičke aktivnosti, konzumacije alkohola i stresa kao najčešćeg uzročnika, koji se naziva još i bolešću modernog doba. Muški pol najčeše oboljeva od raka pluća, debelog creva, prostate, bešike i želudca. Dok, kada je reč o ženskom polu, maligni procesi zahvataju najpre dojku, debelo crevo, pluća, matericu i pankreas.

PRIMERI KORAKA U OKVIRU AKCIJA BROBE PROTIV RAKA

Moguće i štaviše neophodno je organizovati konkretne akcije poput edukacija, akcija prevencija i raznih manifestacija, gde se radi na promovisanju prevencije u brobi protiv malignih oboljenja. U skladu sa odlikama postmodernog društva u kojem živimo, a kako bi se dostigla vidljivost na svim nivoima i upućenost ka svim populacijama, preporučuje se pozivanje što većeg broja učesnika svih profila, uzrasta i nacija. Kako bi dobra ideja odjeknula, preporučuje se masovna objava plana akcija putem elektronskih i štampanih medija. Kako bi svi akteri društva razumeli poruku o značaju akcije za sebe i društvo u celini, kao i sopstvenu odgovornost za mogući doprinos, preporučuje se da svi budu obavešteni od početka samog procesa neke akcije.

Počev od transparentnosti početnih ideja, do jasnog pozivanja učesnika na aktivno učešće ne samo u predlaganju, već i u konkretizovanju i sprovođenju akcija i daljih koraka. Na taj način, jača se kolektivna svest i odgovornost za podizanje kvaliteta života kao primarne prevencije u borbi protiv raka. Međunarodni dan borbe protiv raka, može biti povod za oformljavanje niza društava za borbu protiv raka širom zemlje, regiona, kao i niza partnerskih akcija umrežavanja, kao što su: formiranje sastanaka, radnih grupa i beleženje procesa putem medija. Povezivanje sa nacionalnim organizacijama lečenja raka i brojnim drugim društvima i organizacijama, primer je dobre saradnje. Istovremeno sa globalnim mrežama i društvima, na lokalnim nivoima je moguće organizovati akcije predavanja, informisanja i beplatnih pregleda. Obezbeđivanje prostora, kadrova i svih drugih materijalno tehničkih sredstava, takođe spada u konkretne korake akcija prevencije borbe protiv raka.

POBEDNICI U BORBI PROTIV RAKA

Svakako da je borba sa rakom jedna od najtežih, a upravo je prevencija i rana dijagnoza recept za dug život. U trenutku kada osoba otkrije da je obolela od opake bolesti, ono što je neminovno je da je strah od smrti neizbežan. Neizvestan je tok bolesti, kao i krajnji ishod ukoliko je bolest otkrivena kasno. Međutim, ne sme se smetnuti sa uma veliki broj onih koji su borbu nad ovom bolešću dobili. Izvesno je da je tokom borbe protiv ovog oboljenja podrška dobrodošla.

Pored stručnjaka koji se ovom problematikom bave najpre sa profesionalne strane, emotivnu i psihološku podršku pored porodice i najužeg kruga prijatelja, mogu pružiti i potpuni neznanci koji sa sličnom pričom postaju neverovatno srodni i bliski. Stoga se preporučuje niz motivacionih razgovora i govora upravo sa onima koji su rak uspešno pobedili. Svojim iskrenim iskustvima najbolje razumeju i utiču na osobe obolele od raka. Upravo kroz iskustvenu borbu proizilazi ohrabrivanje u vidu psihosocijalne podrške. Ljudi koji su bili bolesni od raka su neizostavni partneri svih društava i organizacija u borbi protiv ove bolesti.

4. februar, treba da postane dan nade, vere, ljubavi, mira, podrške i solidarnosti. Samo pozitivan stav, otvorenost i informisanje, doprinose boljem, kvalitetnijem i dužem životu. Ukoliko kultura našeg življenja bude zasnovana na pomenutim principima, već smo na pola puta ka dubokoj i zdravoj starosti.