Meša Selimović je jedan od najznačajnijih jugoslovenskih pisaca u novijoj istoriji, a iako je bosanskog porekla, sebe je smatrao srpskim piscem.

Prijateljstvo se ne bira. Ono biva ko zna zbog čega. Kao ljubav.

Tajna se duže pamti nego jasna istina.

Nije teško kad biju, teško je kad čekaš. Gledaš i čekaš, pa boli unapred. Boli i posle, ali je to lakše.

Uvek je sumnjivo kad neko misli za sebe da je pametan.

Vreme uporno glođe čoveku misao, i od nje ostaje kostur, blijeda uspomena bez pravog sadržaja.

Ako bismo otpatili svačiju nesreću, šta bi bilo od nas?

Bilo je to jednom, davno, u životu još lepom. Možda mi se činio težak tada, ali kad mislim o njemu sa ovog mesta, želeo bih da se vrati.

Čovek je nepopravljiv i najčešće laže sam sebe.

Čovek treba da se odrekne svega što bi mogao da zavoli, jer su gubitak i razočarenje neizbježni. Moramo se odreći ljubavi, da je ne izgubimo. Moramo uništiti svoju ljubav, da je ne unište drugi. Moramo se odreći svakog vezivanja, zbog mogućeg žaljenja.

Duša može često da održi telo, ali telo dušu nikad. Ona posrće i gubi se sama.

Hodaćemo bez razloga, radovaćemo se bez razloga, smijaćemo se bez razloga, s jednim jedinim razlogom, što smo živi i što se volimo. A kud ćeš veći razlog.

Ja sam mali čovek koji je zaboravio da je mali. Uvrijedio sam ih što se usuđujem da mislim.

Kad bi bilo više te hrabre ludosti, možda bi drevno iskustvo prestalo da nas plaši.

Kad bi Bog kažnjavao za svako učinjeno zlo, ne bi na zemlji ostalo ni jedno živo biće.

Kad mi je teško, bežim u samoću. Kad mi je još teže, tražim dobre ljude.

Ko oprosti, on je najveći.

Kud vojska prođe, trava ne niče, ali niču deca.

Kako su ljudi glupi! Čine zlo, da im se zlo vrati.

Lako će se sporazumeti dva čoveka koji misle.

Lakše je nagovoriti ljude na zlo i mržnju nego na dobro i ljubav. Zlo je privlačno i bliže ljudskoj prirodi.

Lepo je osećanje ponosa, brani nas od kajanja.

Ljubav je valjda jedina stvar na svetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog.

Ljudi se ustvari boje, zato su surovi.

Muž koji želi sebi dobro, poslušaće ono što mu žena kaže.

Najmanja mogućnost da pogrešim je ako budem ćutao.

Nekad i sad su dva čoveka.

Nije čovjek ono što misli, već ono što čini.

Nema nijedne religije koja nije bezbožno rušila.

Nemojte nikad reći da ste sreli najglupljeg čoveka. Uvek se može desiti da ga neko pretekne.

Neprijateljstvo obavezuje kao i prijateljstvo.

Nezadovoljstvo je kao zver: nemoćna kad se rodi, strašna kad ojača.

Nije važno što ne činimo dobro, važno je da ne činimo zlo.

Nijedan čovek nije dovoljno pametan.

Nikad čovek ne sme misliti da je siguran, ni da je umrlo što je prošlo.

Niko nikome ne može natovariti toliko muke na vrat koliko može čovek sam sebi.

Najgore je kad ljudi ćute, kad se ne objasne, pa svaka sumnja ima pravo na život. I moja i tvoja.

Najmanje se govori kad te se najviše tiče.

Od pamtiveka sinovi su nerazumniji od očeva, i razuma bi tako sasvim nestalo, ali srećom, sinovi postanu razumni čim postanu očevi.

Ono što nije zapisano, i ne postoji. Bilo pa umrlo.

Osveta je kao pijanstvo, nikad nije dosadna.

Osama i tišina prvi su preduslov da se nešto stvori.

Pretvorio sam se u čoveka koji moli, a to je poslednje biće na zemlji. Ispod toga nema ništa.

Razuman se hrani da živi, a lud živi samo da se hrani i goji.

Suze mi teku od smeha. Ako se prestanem smejati, ostaće samo suze.

Svakome ću priznati pravo da me prevari – osim prijatelju.

Sve će proći. Ali, kakva je to uteha? Proći će i radost, proći će i ljubav, proći će i život. Zar je nada u tome da sve prođe?

San je ono što se želi, a život je buđenje.

Usamljenost rađa misao, misao rađa nezadovoljstvo, nezadovoljstvo pobunu.

Za dobro i ljubav treba izrasti, treba se pomučiti. Zlo nosimo u sebi kao izvornu strast, a može psotati pogubno ako se predstavi kao jedino dobro.

Zlo se samo snagom dokazuje, sve ostalo pameću.

Do kraja života upoznavaću ljude, a nikada ih upoznati neću. Uvek će me zbunjivati neobjašnjivošću svojih postupaka.

Odricanje svih obzira je prastari strah, davna suština ljudskog bića koje želi moć, jer se boji.

Znanje ljudkos je neznatno, zato pametan čovjek ne živi od onoga što zna.