Šta je zaljubljivanje?

Juče su mnogi pričali i pisali o „čuvenom“ Danu zaljubljenih, a upravo je pojam zaljubljivanje motivisao brojne pisce iz prošlosti. Frančesko Alberoni, italijanski pisac i sociolog, o ovom pojmu je rekao sledeće:

Šta je zaljubljivanje? To je početna faza kolektivnog pokreta između dve osobe… To je fenomen koji bi mogao da bude svrstan u klasu poznatih fenomena, kolektivnih pokreta.

Iako naizgled poznato određenje, naizgled uobičajenog pojma stoji na samom početku ovog teksta, ono nije tu bez razloga. Bezbroj je pojmova i njihovih određenja koji su plod zajedničke akcije. Svaki pojam ima nešto drugačije značenje, smisao i razumevanja iz ugla onih koji o tome iznova razgovaraju i pregovaraju. Zbog toga se potvrđuje da je u potrazi za značenjima, svako do kog se došlo tajanstveno i nikad do kraja uhvatljivo i nikad opštevažeće. Lepota izgradnje zajedničkog značenja nije toliko u značenju do kog se dođe, koliko u procesu izgradnje tog značenja. Kreativnost, entuzijazam i vera nas nose u procesu potrage za smislom. Smisao koji pronalazimo u nečemu postaje cilj kome se teži. Odnosi među ljudima se menjaju tako što se njihova iskustva razmenjuju, dok se njihova polazišta preobražavaju u procesu interakcije.

Zaljubljenost – početna faza ljubavi

Frančesko Alberoni kroz navedeni citat objašnjava zaljubljenost koja je početna faza u procesu nastanka ljubavi, kolektivni odnosno zajednički pokret, pokret koji označava akciju. On zaljubljenost poredi sa masovnim kolektivnim pokretima, s time što se ovaj pokret zaljubljivanja tiče dve osobe. Ono što se na nivo izgradnje zajedničkog značenja prenosi iz Frančeskovog razumevanja jeste zajednička akcija, spremnost na zajedničke preobražaje, promene. Zaljubljenost, mada u ovom primeru svedena na zaljubljeni par, dvoje ljudi, je značajna aktivnost, značajno iskustvo, svima nama blisko. Zaljubljen čovek je poletan, pun entuzijazma, vere, nade, ljubavi, drugo biće je za njega žiža ka kojoj je usmeren. Magični zanos koji nas nagoni da sebe predstavljamo u najboljem svetlu, da se izmestimo i iz drugog ugla pogledamo na „naše ja“, da se menjamo.

Brojni pisci, pesnici, najzad svi ljudi, kako na listovima papira, tako i u živom razgovoru ili na bilo koji drugi način, ističu da je upravo snaga zaljubljenosti ona koja nas pokreće da se menjamo, da se „naše ja“ izmesti iz okvira i približi drugom, u cilju nečeg zajedničkog. U cilju kvalitativnog preobražaja nekog odnosa, ne možemo direktno promeniti druge, možemo preispitivati i preobražavati, transformisati sopstvena implicitna polazišta, i tek na taj način se uključiti u proces promena sveta oko nas. Da nije snage preobražaja koja svakoga od nas nagna da budemo spremni da se transformišemo, preobrazimo, ne bismo zajedničkim snagama ostvarili velike ljubavi prema nečemu ili nekome kome težimo. Kako navodi Egziperi:

Nije važno da dvoje gledaju jedno u drugo, već da zajedno gledaju u istom pravcu.

Ova misao živi u realnosti svakodnevnog života, u igri zajedničkih ciljeva, težnji i pravaca. Upravo zaljubljenost ka nečemu ili nekome, bila to druga osoba ili bilo koji drugi cilj koji se nastoji ostvariti, ukoliko je odraz zajedničkog stremljenja, onda ćemo svi skupa lakše ići putem promena, pregovora, transformacija i međusobno se ojačavati.