Krug na krilima pesme

U sutonu letnje noći, tihi povetarac se šetao pomalo oronulim, ali još uvek dobro stojećim zidinama tvrđave što je težila ka nebu sa prosutim zvezdama. Pod mesečevim sjajem prelivalale su se i stapale jedva primetne senke u Dunavu koji je grlio san letnje večeri iznad zaljubljenih glava što su lelujavo štrčale iz mraka. Pokretne siluete zatvarale su krug, izostavljajući bol dok je svirala tišina. U očima svakog od njih iskradala su se druga dva kestena, ili pak dva jezera. Tiho i polako u ritmu muzike, kucala su srca kao jedno, i svako je kucalo za ono drugo što kraj njega odgovara, ne izostavljajući ni jedan jedini ton. Gitara je predvodila ritam srca. Ruke su neprestano smirivale nestašne prste što su se smelo upuštali u potragu za drugim, toplijim, slađim, i nežnijim prstima. Uzalud su pogledi bežali u okolne šumarke jer su se opet ulivali u druge tople poglede što behu čas tako blizu, čas tako daleko.

Pod velom letnje noći rađale su se neke nove nade, tinjale vatrice nekih novih ljubavi. Rojilo se bezbroj želja, velikih i malih što vodile su bitku sa mislima. Dah letnje večeri prikradao se između brodova za kojima su išle modro plave daljine. Obližnja svetiljka je dobro održavala ravnotežu na jednoj hladnoj nožici, bacajući zrake duboko u noć, rasipajući ih svuda po tlu što je podrhtavalo uz zvuke najlepše balade. Usled nedostatka hrabrosti, trema je cimala kolena kao što su vrhovi prstiju trzali žice neumorne gitare. Velika drvena gitara poslušno se pripijala uz mlado telo. U uglovima očiju treperila je čežnja kao najsjajnija zvezda te junske noći. Otvarali su i zatvarali oči, ispružali ruke ne bi li slučajno ukrali dodir okrznuvši ruke voljenog. Zvezde su isto ćutale i isto želele, da trenutak traje zauvek. Toplina želja budila je i najdublje iskre. Trenuci tišine su zvonili i upijali gluvu noć i slutnje uzburkane. Voda je i dalje odlučno tekla ko zna kuda, što nije ni bilo važno. Sve sene, kao po dogovoru, stopile su se u jednu veliku želju koja je rasla i koja bi svakog trena mogla pući na bezbroj malih željica što su snagom vetra nadolazile. Pekla ih je strepnja slatko i nemirno, a šapat noći je uporno spavao. Na krilima pesme, leteli su kao nikada pre a u uglovima usana čučao je osmeh izdajnik. Vreme kao da je stalo, uz pratnju gitare putovali su kroz noć koja je pripadala samo njima.