Madam

Njen francuski cicani kroj haljine, gledan ispod stola, uvrtao bi se na stotine božansko pompastih volana, boje smeđeg šlaga, serviran da se rastrgne.

Gledao sam joj krajičke karnera i kroj od stotinu naprslina, nabranog klatna debele svile.

Ona ih je dizala nogicom koja je klizila, stegnuta ispod grubih čarapa.

Na rubu tvoje haljine, naduvenog korneta, naslagala se dva simbola od kojih poludeh. Čipkani red, pred kraj, kaza mi strahotu tvoge kože, ten koji kao prah peva, i sanja pod jorganima.

Otkri se štrikani preliv kojim su oprhljene mlade, sitne dojke. Naježene, ustuknule od svežnja tvrdog korseta.

Krzno nastanjuje beočug poslednje naslage na kostimu. Očuvali su ga kao tvoje ruke. Nežno, kao samo tvoja silueta. Kako drsko! Tvoja retka krv žuborila je venama gospođice.

Krzneni rub me gurnu ali i prizva tajno, prokleta da si. Bagatelo od mermera, hranjena slezinom i mirisana kimom. Kako si samo ćutala. Ne beše dovoljno što pred mene isturaš stopalo, za koje ne znam kome si pod usta gurala. Tvoja cipela, pod tim zlatnim prnjama je ježila i vrh joj je obmanjivao pokretom osmice. Stopalo manje od vinske čaše, kao mrav pod stenama, izvrde se i razdvoji međunožje. Ja osetih kako ti se slabina kreće.

U tom se začu hor sa pozornice.

Moj žubor osta sam u trbuhu, sklonih oko sa neznane drznice. Ili anđela, kome je zabranjeno i da jeca.